O opštim uslovima upisa na Filozofski fakultet možete da se informišete
na veb-sajtu Fakulteta. Uslovi su definisani
Pravilnikom o upisu kandidata na studijske programe koje realizuje Filozofski fakultet u Novom Sadu.
Upis na osnovne studije
U prvu godinu osnovnih akademskih studija psihologije (Psihologija OAS) mogu da se upišu kandidati koji su stekli srednje obrazovanje u trajanju od četiri godine i koji pokažu odgovarajući uspeh na klasifikacionom ispitu.
Struktura prijemnog ispita
Utvrđivanje redosleda kandidata za upis na osnovne akademske studije psihologije, obavlja se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjoj školi i rezultata na klasifikacionom (prijemnom) ispitu.
Opšti uspeh
Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir svih prosečnih ocena iz svih predmeta u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu, pomnožen sa dva.
Na primer, ako ste u prvom razredu srednje škole imali prosečnu ocenu 4.50, u drugom 5.00, u trećem 4.75 i u četvrtom 5.00, dobili biste 38.50 bodova na školski uspeh, odnosno (4.50 + 5.00 + 4.75 + 5.00) * 2 = 38.50. Opšti uspeh u srednjoj školi računa se zaokruživanjem na dve decimale. Na uspeh u srednjoj školi možete dobiti između 16 i 40 bodova.
U protekle četiri godine, prosečan uspeh najlošije rangiranih kandidata koji su upisani na osnovne studije psihologije u svojstvu budžetskih studenata bio je 4.18, a prosečan broj bodova koje su ostvarili na osnovu uspeha bio je 33.42. U slučaju kandidata koji su upisani u svojstvu samofinansirajućih studenata, prosek je bio 3.64, a prosečan broj ostvarenih bodova 29.08.
Klasifikacioni ispit
U poslednje četiri godine, prosek bodova koje su na klasifikacionom ispitu ostvarili najlošije rangirani kandidati upisani u svojstvu budžetskih studenata iznosio je 43.00, a oni upisani u svojstvu samofinansirajućih 37.50 bodova.
Klasifikacioni ispit se radi u pismenoj formi i sastoji se iz testa znanja, testa sposobnosti i testa opšte informisanosti.
1. Test znanja iz psihologije
Maksimalan broj bodova koji se može osvojiti na ovom testu je 30. Test se sastoji od 60 pitanja sa višestrukim izborom, tako da svako pitanje nosi pola boda. Na svako pitanje odgovara se zaokruživanjem jednog od 4 ponuđena odgovora.
Testom znanja je pokriveno celokupno gradivo srednjoškolskog udžbenika za psihologiju: Biljana Milojević-Apostolović i Nevenka Jovanović (2020), Psihologija, udžbenik za 2. razred gimnazije, Novi Logos, ISBN 978-86-6109-511-5. Za pripremu se mogu koristiti i sva novija izdanja ovog udžbenika. U slučaju da je u informatoru naveden drugi udžbenik, tačna je informacija koja je objavjena na ovoj stranici.
Za test znanja se možete spremati samostalno ili na pripremnoj nastavi koju organizuje Odsek za psihologiju. Kandidati koji pohađaju pripremnu nastavu u organizaciji Odseka za psihologiju nemaju privilegije prilikom polaganja klasifikacionog ispita, niti im je upis zagarantovan.
Kandidat koji je kao učenik trećeg ili četvrtog razreda srednje škole zauzeo jedno od prva tri mesta na republičkom takmičenju iz psihologije koje je organizovalo Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja, odnosno na međunarodnom takmičenju, ne polaže test znanja iz psihologije. Ovim kandidatima biće računat maksimalan broj bodova (30) na testu znanja. Ako kandidat ispunjava ovaj uslov, potrebno je da prilikom prijavljivanja na konkurs dostavi potvrdu o postignutom uspehu na takmičenju.
U poslednje 4 godine minimalan broj bodova na testu znanja kod kandidata upisanih u svojstvu budžetskih studenata bio je 23.00 (76.67%), a u svojstvu samofinansirajućih 19.00 (63.33%).
2. Test sposobnosti
Za ovaj test ne postoji posebna priprema. Možete pokušati da se upoznate sa različitim tipovima zadataka radeći "IQ testove" koji su dostupni na internetu.
Maksimalan broj bodova koji se može osvojiti na ovom testu je 15. Format i broj pitanja u ovim testovima razlikuje se od godine do godine. U poslednje 4 godine, minimalan broj bodova na testu sposobnosti kandidata koji su upisani u svojstvu budžetskih studenata bio je 5.00, a u svojstvu samofinansirajućih 3.00.
3. Test opšte informisanosti
Ovaj test nosi maksimalno 15 bodova. Sastoji se od 30 pitanja sa višestrukim izborom, pri čemu se zaokružuje jedan od 4 ponuđena odgovora. Svako pitanje nosi pola boda.
Ovim testom se ispituje vaša intelektualna radoznalost i sposobnost da prikupite i zapamtite informacije iz različitih oblasti ljudskog znanja koje se ne stiču nužno kroz školovanje, već na različite, manje formalne načine informisanja i istraživanja.
Test sadrži pitanja iz popularne i klasične muzike, istorije, nauke, politike, filma, književnosti, mitologije, likovne umetnosti, geografije, medicine, informatike, jezika i sporta. Pitanja se odnose na netrivijalna, kulturno vredna znanja, ali se ne zahteva njihovo dubinsko poznavanje. Za ovaj test, kao i za test sposobnosti, ne postoji posebna priprema. Sadržaj testa najviše podseća na pitanja iz popularnih kvizova kao što je "Potera".
U poslednje četiri godine, minimalan broj bodova na testu opšte informisanosti kod kandidata primljenih na budžet bio je 6.00 (40.00%), a na samofinansiranje 4.50 (30.00%).
Na svim testovima slobodno možete pokušati da odgovorite na sva pitanja, pa čak i na ona kod kojih niste sigurni šta je tačan odgovor, jer nema negativnih bodova. To znači da vam se bodovi neće oduzimati ili umanjivati ukoliko date pogrešan odgovor.
Kandidati su obavezni da na polaganje klasifikacionog ispita ponesu važeći dokument, ličnu kartu ili pasoš, radi identifikacije. Kandidat čiji identitet nije moguće utvrditi ne može da polaže klasifikacioni ispit.
Kandidati prilikom polaganja klasifikacionog ispita ne smeju da koriste unapred pripremljene materijale, prepisuju od drugih kandidata, razgovaraju sa drugim kandidatima, ometaju druge kandidate, koriste mobilne telefone, elektronska pomagala i slično.
Obaveštenja o tačnom vremenu i mestu polaganja, kao i sve dodatne informacije istaknute su na
veb-sajtu Filozofskog fakulteta, na veb-sajtu Odseka za psihologiju i u Službi za studentska pitanja u prizemlju fakulteta.
Ocenjivanje i rangiranje
Nakon klasifikacionog ispita, svi odgovori kandidata se unose u računar. Kao kontrola ispravnosti unosa koriste se maske za unos i postupak dvostrukog unosa, što praktično eliminiše mogućnost greške u ocenjivanju. Odgovori kandidata se potom računarski ocenjuju upoređivanjem sa objektivnim ključem.
Na osnovu zbira bodova sa klasifikacionog ispita i školskog uspeha, utvrđuje se jedinstvena rang lista za studente koji se finansiraju iz budžeta i one koji se samostalno finansiraju, a mesto na rang listi određuje koji će status student imati. Na osnovne studije psihologije prima se 40 budžetskih i 40 samofinansirajućih studenata.
Kandidati koji polože klasifikacioni ispit, odnosno ostvare najmanje 14 bodova, a ne uspeju da se upišu na osnovne studije psihologije, imaju pravo da se nakon završetka prvog upisnog roka upišu na drugi akreditovani studijski program na Filozofskom fakultetu, u skladu sa Pravilnikom o upisu kandidata na studijske programe koje realizuje Filozofski fakultet.
