Master akademske studije psihologije se izvode tokom jedne akademske godine. Ukupan broj ESPB bodova koje student treba da skupi je 60. Student koji završi ovaj studijski program stiče naziv: Master psiholog.

Upis kandidata na master akademske studije psihologije se vrši na osnovu konkursa koji raspisuje Univerzitet u Novom Sadu a sprovodi Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta. Da bi kandidat konkurisao za upis na prvu godinu master akademskih studija treba da ima završene osnovne akademske studije psihologije obima 240 ESPB bodova po akreditovanom studijskom programu.

Master akademske studije psihologije organizovane su kroz četiri modula: modul Opšta psihologija, modul Klinička psihologija, modul Industrijsko-organizaciona psihologija i modul Razvojna i pedagoška psihologija. Svaki modul sadrži dve grupe predmeta. Prva grupa su obavezni predmeti, u okviru kojih se proučavaju oblasti temeljne za razumevanje osnovnih teorijskih pretpostavki i sistema znanja na kojima se zasnivaju različite oblasti psihologije. Druga grupa predmeta su izborni predmeti, koncipirani tako da obezbeđuju dalju i dodatnu specijalizaciju za neku uže stručnu oblast psihologije. Biranjem određenog modula, studenti su obavezani da prikupe od 9 do 24 ESPB bodova polaganjem obaveznih predmeta tog modula, a ostatak bodova mogu da prikupe sa liste izbornih predmeta, koju čine izborni predmeti s tog modula, ali i obavezni i izborni predmeti s drugih modula u okviru istog studijskog programa.

Zajednička osnova na modulima iznosi 30 ESPB bodova (studijsko-istraživački rad i master rad), a po 30 ESPB bodova prikuplja se na pojedinačnim modulima. Predmeti na pojedinačnim modulima se na ostalim modulima pojavljuju kao izborni, što čini još 10 do 15% zajedničke osnove.

Nije predviđen izbor predmeta sa drugih studijskih programa.

U okviru modula Opšta psihologija u prvom semestru12 ESPB student ostvaruje kroz obavezne predmete iz bazičnih teorijskih i istraživačkih disciplina, dok se kroz izborne predmete iz oblasti Opšte psihologije ostvaruje još 12 ESPB, a 6 ESPB izborom predmeta iz različitih drugih teorijskih i/ili primenjenih oblasti psihologije. U drugim semestru, studijsko-istraživački rad koji je u funkciji izrade master rada nosi 10 ESPB, a sam master rad nosi 20 ESPB.

U okviru modula Klinička psihologija u prvom semestru student ostvaruje 18 ESPB kroz izborne predmete koji obavezno moraju biti iz oblasti Kliničke psihologije i 12 ESPB kroz izborne predmete koji, pored oblasti Kliničke psihologije, mogu biti i iz drugih primenjenih i/ili bazičnih psiholoških disciplina. Drugi semestar je predviđen za studijsko-istraživački rad (10 ESPB) i izradu master rada (20 ESPB).

U okviru modula Industrijsko-organizacijska psihologija u prvom semestru student ostvaruje 24 ESPB kroz obavezne predmete iz oblasti Industrijske i Organizacijske psihologije, a 6 kredita kroz izborne predmete koji su iz drugih primenjenih i/ili bazičnih psiholoških disciplina. Drugi semestar je predviđen za studijsko-istraživački rad (10 ESPB) i izradu master rada (20 ESPB).

U okviru modula Razvojna i pedagoška psihologija u prvom semestru 9 ESPB ostvaruje se kroz obavezne predmete iz oblasti Razvojne psihologije i Psihologije obrazovanja. Dok se 15 ESPB ostvaruje kroz izborne predmete iz ovih, ali i drugih oblasti psihologije. Studijsko-istraživački rad u okviru ovog modula podeljen je između prvog i drugog semestra i to na taj način da u prvom semestru SIR nosi 6 ESPB, a u drugom 4 ESPB. Ovakva podela učinjena je kako bi se u drugom semestru u okviru ovog modula mogla organizovati Metodička praksa koja nosi 6 ESPB, a potrebna je za sticanje nastavničkih kompetencija. Kao i u ostalim modulima, u drugom semestru 20 ESPB predviđeno je za izradu i odbranu master rada.

Student koji završi ovaj studijski program Master akademske studije psihologije stiče naziv Master psiholog.

Očekuje se da master psiholog bude osposobljen da:

Iako je krajnji ishod Master studija psihologije isti, nezavisno od odabranog modula, studentu se omogućava da ovaj deo obrazovnog procesa usaglasi s vlastitim interesovanjima i procenom o mogućnostima za adekvatno plasiranje znanja i kompetencija na tržištu rada. S obzirom na to da je nastava na Master studijama psihologije organizovana kroz četiri modula, na svakom od njih, ili kombinacijom obaveznih i izbornih predmeta s istog ili drugih modula, studentu se omogućava da usvoji širi spektar kompetencija, neophodnih za rad u različitim kontekstima primenjene psihologije.

Odabir predmeta na modulu opšte psihologije, uz mogućnost biranja predmeta s drugih modula, studentima omogućuje sticanje kompetencija za različita usmerenja - kako u oblasti primenjenih psiholoških disciplina, tako i u oblasti bazičnih psiholoških istraživanja. Kompetencije neophodne za samostalan istraživački rad student može steći odabirom predmeta čiji je osnovni cilj osposobljavanje za samostalno kreiranje istraživačkih nacrta primerenih različitim istraživačkim problemima, primenu složenih statističkih postupaka i tehnika i precizno koncipiranje rezultata istraživanja, kao i za saopštavanje rezultata akademskoj javnosti u usmenoj ili pisanoj formi na kompetentan način. Odabirom predmeta čiji su osnovni ciljevi osposobljavanje za primenu složenih principa procene ličnosti i psihološkog profilisanja studenti mogu usvojiti neophodne kompetencije za delatnosti kao što je selekcija kandidata za različite vrste poslova, savetodavni rad u školama, kazneno-popravnim institucijama, zdravstvu i u ostalim relevantnim situacijama. Takođe, praktične kompetencije student može steći odabirom predmeta čiji je cilj ovladavanje principima anketnih istraživanja, konstrukcije i evaluacije baterija psiholoških testova za potrebe selekcije i klasifikacije u različitim oblastima psihologije, kao što su školska, organizaciona, klinička i druge. Studenti mogu odabrati i predmete koji omogućuju usvajanje kompetencija usmerenih na savladavanje principa radioničarskog rada, kao i rada na kreiranju programa prevencije različitih društvenih problema u čijem rešavanju psiholozi mogu imati važan doprinos. Takođe, veštine računarskog modelovanja zadovoljiće kako primenjene tako i teorijske kompetencije za raznovrsne oblasti u kojima psiholozi čine važan deo interdisciplinarnih timova, pre svega u oblasti primene informacionih tehnologija.

Odabirom predmeta na modulu razvojne i pedagoške psihologije student stiče mogućnost da usvoji kompetencije neophodne za posao psihologa u školskom sistemu. Konkretno, to znači da će biti sposoban da primenjuje stečena znanja u primeni efikasnih postupaka za potpunije ostvarenje učeničkih potencijala i rešavanju pedagoških i obrazovnih pitanja, koristi metode i tehnike iz oblasti pedagoške i razvojne psihologije, tj. da identifikuje oblasti primene i stručno upotrebljava adekvatne razvojno-pedagoške psihološke instrumente, a dobijene rezultate interpretira u skladu sa standardima psihološke struke. Takođe, studnet stiče mogućnost da usvoji kompetencije neophodne za savetodavni rad s pojedincima i grupama u oblasti pedagoškog rada, kao i oblastima koje se tiču specifičnosti razvojnih faza životnog ciklusa, vodi različite vidove edukacije i daje smernice i uputstva učesnicima o odgovarajućim psihološkim intervencijama. Studnetu se omogućuje i da savlada principe i veštine planiranja i izvođenja nastave psihologije kao nastavnog predmeta u kurikulumu srednjoškolskog obrazovanja. Odabir predmeta Metodika nastave psihologije, Metodička praksa i ponuđenih predmeta iz oblasti pedagogije na master akademskim studijama skupa sa položenim predmetima na osnovnim studijama iz oblasti razvojne i pedagoške psihologije, studenta snabdeva psihološko-pedagoško-metodičkim kompetencijama potrebnim za držanje nastave psihologije u srednjim školama. Broj ESPB ostvaren kroz predmete koji daju nastavničke kompetencije može se ustanoviti na osnovu Dodatka diplomi.

Odabirom predmeta na modulu industrijsko-organizacijske psihologije student stiče mogućnost da usvoji kompetencije neophodne za rad u bilo kojoj oblasti društvenih delatnosti koje zahtevaju unapređenje i razvoj ljudskih resursa. To znači da se studnetu omogućuje da razume pojmove u vezi sa stresom na radu i da ovlada osnovnim tehnikama u njegovom prevazilaženju, razume pojam radne etike kao i njen značaj u radnom ponašanju pojedinca, radne grupe i organizacije u celini i razume proces psihološkog savetovanja i koučinga i da vodi osnovne korake koučing procesa u razvoju menadžera i drugih ključnih zaposlenih u organizacijama. Takođe, student ima mogućnost da usvoji koncepte integrisanih marketing komunikacija, kao i da osmisli i sprovede marketing istraživanja.

Odabirom predmeta na modulu kliničke psihologije student stiče mogućnost da usvoji kompetencije neophodne za samostalno sprovođenje psihodijagnostičkih procedura i psihoterapijskih intervencija u kontekstu rada s psihopatološkim grupama. To znači da se student osposobljava za primenu psiholoških metoda, tehnika i koncepata u svrhu rešavanja različitih profesionalnih problema, za integraciju teorijskih i praktičnih znanja, te za samostalno deriviranje intervencija iz različitih teorijskih modela. Student takođe stiče kompetencije za profesionalnu komunikaciju s klijentima u svrhu dijagnostikovanja njihovih problema, zastoja, zahteva i potreba i za koncipiranje plana akcije i primenu potrebnih psiholoških intervencija.