GENIUS је okupio interdisciplinarni tim istraživača iz oblasti psihologije, molekularne biologije i medicine čiji je osnovni cilj utvrđivanje mehanizama pomoću kojih genetički faktori i faktori okruženja, kao i njihova interakcija, doprinose razvoju funkcionalnih i disfunkcionalnih obrazaca adaptacije ljudi, poput emocionalne regulacije, sklonosti ka rizičnim ponašanjima ili donošenja rizičnih odluka. GENIUS se oslanja na podatke iz prvog registra blizanaca u Srbiji, koji sada nosi naziv STAR registar blizanaca (engl. Serbian Twin Advanced Registry – STAR ).

Specifični ciljevi GENIUS projekta su:

1. Ispitivanje efekata kulturne transmisije na stilove prilagođavanja. Kulturna transmisija predstavlja uticaj roditeljskog ponašanja, stavova i uverenja na ponašanje njihove dece putem procesa imitacije, socijalnog učenja ili modeliranja. Faktori koji doprinose kulturnoj transmisiji direktno utiču na ponašanje i karakteristike dece, jer roditelji prenose potomstvu ne samo gene, već oblikuju okruženje za život. Ispitivanje efekata kulturne transmisije omogućava prošireni porodični blizanački dizajn, koji uključuje ispitivanje blizanaca i članova njihovih porodica, ali i porodica koje imaju dvoje dece među kojima je razlika do 4 godine. Putem ovog dizajna se ispituju kulturna naspram genetske transmisije osobina među generacijama i utvrđuju činioci koji mogu da maksimiziraju nasledni potencijal osobe.

2. Ispitivanje epigenetičkih promena u vidu metilacije DNK metodom sekvenciranja sledeće generacije (engl. next-generation sequencing – NGS). Epigenetička istraživanja pokazuju da geni nisu pasivni nosioci naših osobina, nego ostvaruju dinamičan odnos sa sredinom u kojoj živimo. Epigenetičke promene naslednog materijala, nastale delovanjem sredinskih činilaca i načina života, utiču na to koliko će pojedini geni biti izraženi - "pojačani" ili "utišani". Na osnovu ispitivanja epigenetičkih promena kod monozigotnih blizanaca, koji dele 100% genetičkog materijala, a razlikuju se po nekim karakteristikama, može se razumeti kako potencijalni činioci okruženja doprinose promenama u naslednom materijalu i kakav to ima efekat na stilove adaptacije.

3. Razvoj STAR registra blizanaca i kreiranje STAR biobanke. STAR registar blizanaca je jedini ovakav registar na Zapadnom Balkanu. Poseban fokus u razvoju STAR registra blizanaca je na uključivanju dece blizanaca i njihovih roditelja u ovaj važan izvor psiholoških i zdravstvenih podataka, kako bi se utvrdila međusobna povezanost genetičkih i sredinskih uticaja na bazične predispozicije dece, kao što je npr. zdravstveno stanje, i različite aspekte razvoja dece. STAR biobanka će sadržati uzorak DNK iz bukalnog brisa (sluzokože usta/unutrašnje strane obraza) koji će omogućiti ispitivanje genetičkih i epigenetičkih faktora na različite stilove adaptacije.

4. Uvođenje savremenih tehnika ispitivanja stilova adaptacije. Pored standardnih načina ispitivanja putem psiholoških testova, primeniće se eksperimentalne procedure za ispitivanje brzine i efikasnosti mentalnih procesa i posebno dizajnirane procedure u okruženju virtuelne realnosti (VR) za ispitivanje specifičnih reakcija adaptacije.

Kompanija A1 Srbija je u okviru programa društvene odgovornosti Svet kakav želiš podržala tri projekta, po jedan iz oblasti obrazovanja, javnog zdravlja i ekologije, sa ukupnim nagradnim fondom od 10 miliona dinara.

Fondacija Petlja je učestvovala u programu sa pojektom Budi data driven čiji je rezultat besplatan, interaktivni kurs na temu obrade, analize i vizuelizacije podataka pomoću programskog jezika Pajton. Kurs je prilagođen nivou znanja srednjoškolaca i studenata netehničkih nauka, što omogućuje svakome ko je zainteresovan da zakorači u svet obrade i vizuelizacije podataka.

Autori kursa su prof. dr Aleksandra Alorić i prof. dr Dejan Pajić.

Cilj ovog projekta je ispitivanje efekata individualnih i kontekstulanih činilaca na tri oblika rizične upotrebe društvenih mreža kod adolescenata: prekomernu upotrebu društvenih mreža, vršenje i izloženost digitalnom nasilju i sekstingu. U okviru individualnih činilaca ispitivali smo efekte samopoštovanja i strategija emocionalne regulacije, dok su kontekstulanim činiocima obuhvaćena tri nivoa: nivo vršnjaka (vršnjačke norme, šeme vršnjačkih odnosa i socijalni ciljevi koji se ostvaruju na društvenim mrežama i u oflajn kontekstu), nivo roditelja (roditeljska medijacija i kontrola, socioekonomski status) i nivo škole (školska klima, tip škole). Rezultati projekta su dostupni na: https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-650-8.pdf

Projekat BE-OPEN okupio je sve državne univerzitete iz Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i partnere sa Goldsmits univerziteta u Londonu, Univerziteta u Lajdenu, Univerziteta u Udinama i Nacionalnog politehničkog univerziteta u Atini. Osnovni cilj projekta bio je jačanje formalnih, infrastrukturnih i stručnih kapaciteta za primenu principa otvorene nauke u domaćoj akademskoj zajednici.

Kao rezultat BE-OPEN projekta, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 2018. godine usvojilo je nacionalnu Platformu za otvorenu nauku. Tokom 2019. godine, svi državni univerziteti usvojili su institucionalne politike otvorene nauke, a tokom 2020. godine, pokrenuli su institucionalne repozitorijume za deponovanje rezultata naučnoistraživačkog rada. Od 2016. do 2020. godine organizovani su brojni seminari, predavanja i edukacije na temu otvorene nauke, te verovatno svi istraživači u Srbiji danas znaju da je važno deponovati rezultate naučnog rada, da je važno deponovati podatke, da postoje neki novi oblici vrednovanja naučnih rezultata. U publikaciji Otvorena nauka – praksa i perspektive (https://rb.gy/8vrm0), kao i na Nacionalnom portalu otvorene nauke (https://open.ac.rs) mogu se pronaći informacije o svim relevantnim temama u ovoj oblasti.