Odabir veličine slova zavisi od tipa fonta, veličine stranice, boje i kontrasta. Ne postoji opšte pravilo, ali preporučuje se 60-80 karaktera po liniji. Standardna veličina fonta u veb pregledačima je 12pt (1/72 inča) ili 16px (tačaka) ili 1em (M-ova). Previše uzane kolone podrazumevaju da će korisnik češće morati da pomera oči levo-desno, čime ih napreže i narušava ritam čitanja. Previše široke kolone otežavaju pronalaženje početka linije nakon prelaska u novi red, posebno ako je ekran širok, pa čitanje zahteva i pomeranje glave.

Boja u aplikaciji je važno sredstvo komunikacije. Boja ukazuje koji delovi aplikacije su interaktivni, obezbeđuje vizuelnu doslednost elemenata aplikacije i provocira emocije kod korisnika. Npr. crvena obično provocira uzbuđenje i asocira na grešku ili opasnost, dok plava i zelena smiruju. Preporučuje se korišćenje osnovne palete od 10ak manje zasićenih boja. Potrebno je obezbediti i dovoljan kontrast koji olakšava čitanje. Neki smatraju da je "crno na belo" najbolja opcija, ali neki i da maksimalan kontrast previše napreže oko. Dizajneri često umesto "čiste" crne koriste "pravu" crnu, tj. tamne nijanse sive.

Postoji veliki broj različitih fontova na internetu tako da se prilikom dizajniranja veb stranice ne mora oslanjati na fontove koje korisnik ima na računaru. Neki fontovi su specijalizovani za unapređivanje vizuelnog dizajna, npr. upotebom ikonica i piktograma. Najbolje je koristiti jedan do dva fonta za ceo sajt / aplikaciju. U štampi se češće koriste serifni fontovi, jer male crtice u dnu i/ili na vrhu slova (serifi) olakšavaju praćenje linije, odnosno teksta. Na vebu se češće koriste fontovi bez serifa (sans serif) jer se može priuštiti veći font i više praznog prostora. Neke studije pokazuju da je na internetu lakše čitati sans serif fontove, najčešće zato što serifi narušavaju strukturu i "zaokruženost" pojedinačnih karaktera.