ENGLISH »

Impressum

Arhiva

Uputstvo autorima

Ček lista za autore

Nabavka časopisa

Izdavač




Milica Lazić, Vesna Gavrilov-Jerković, Veljko Jovanović
Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Razvoj i psihometrijske karakteristike Ček-liste životnih događaja za procenu stresora kod studenata u Srbiji (SLEC-SF)
2017, vol. 10, br. 1, str. 119-140
doi: 10.19090/pp.2017.1.119-140

puni tekst

Osnovni cilj ovog istraživanja je opis skale namenjene proceni životnih događaja kod studenata (Ček lista životnih događaja – forma za studenta – Serbian Life Events Check-list – Student Form – SLEC-SF: Gavrilov-Jerković, Žuljević, Jovanović i Brdarić, 2012) i provera njene prediktivne i konvergentne validnosti. SLEC-SF skala obuhvata 54 različita događaja, za koje ispitanik navodi da li su mu se desili u prethodnih 6 meseci, da li je događaj bio pozitivan ili negativan (valenca), i koliko je snažno doživljen (intenzitet). U ovom istraživanju su korišćeni podaci iz longitudinalne studije (4 merenja tokom 18 meseci) u kojoj su uzorak ispitanika činili studenti Univerziteta u Novom Sadu (veličina uzorka je od 787 do 1061, u zavisnosti od faze istraživanja). Prosečan broj događaja za koje studenti izveštavaju da su im se dogodili u prethodnih šest meseci se za četiri merenja kretao između 3.91 i 4.78, pri čemu su frekventniji negativni životni događaji (2.89–3.61). Ukupan broj i broj negativnih događaja, ostvaruju značajnu povezanost sa indikatorima subjektivnog blagostanja i u krossekcionoj i u longitudinalnoj perspektivi. Dok broj negativnih životnih događaja i broj ukupnih životnih događaja ostvaruju podjednaku povezanost sa indikatorima blagostanja u longitudinalnoj perspektivi, dotle je u krossekcionoj perspektivi povezanost indikatora blagostanja sa brojem negativnih događaja statistički značajno jača nego sa ukupnim brojem događaja. I zavisni (događaji na koje je u potpunosti ili makar delimično moglo uticati ponašanje osobe) i nezavisni događaji ostvaruju povezanost sa indikatorima blagostanja, s tim da broj zavisnih događaja ostvaruje statistički značajno jaču povezanost nego broj nezavisnih događaja, kada su mere blagostanja zadavane u trenutku procene broja životnih događaja, dok je ova povezanost podjednaka kada se blagostanje procenjuje šest meseci kasnije. U radu su diskutovane različite mogućnosti primene skale, prednosti i ograničenja skale, kao i preporuke za buduća istraživanja.

Ključne reči: Ček-lista životnih događaja, stres, studenti, konvergentna validnost, prediktivna validnost

« sadržaj broja 1/2017